Aston Martin predstavio posebne modele za 100. rođendan

Obilježavajući stoljeće postojanja slavnog imena, Aston Martin je odlučio proizvesti po 100 primjeraka posebnih izvedbi modela V8 Vantage, DB9, Rapide i Vanquish. Prvi na redu među automobilima koji obilježavaju ovu obljetnicu je model Vanquish.

Iako se mehanički neće razlikovati od svojih "običnih" izvedbi, modeli predviđeni za obilježavanje 100. obljetnice Aston Martina ipak su znatno "ušminkani". Vanquish je tako dobio posebnu srebrnu boju karoserije i srebrne značke s emajliranim detaljima.

U unutrašnjosti kupce očekuje posebna koža Deep Soft iz modela One-77 s kontrastnim srebrnim šavovima, a tu su i srebrni pragovi na kojima je utisnut serijski broj svakog vozila iz ove posebne serije.

Također, stotinu spremnih da izdvoje popriličan iznos za neki od ovih posebnih modela dobit će i prigodni poklon u vidu kompleta vrhunskih dodataka. To uključuje dva staklena ključa, srebrne manžete, srebrnu kemijsku olovku te slušalice koje potpisuje Bang & Olufsen. Konačno, tu je i prigodna krpica za poliranje srebra (za vašu poslugu, dakako...).

Posebne edicije ova četiri modela Aston Martina donekle će se razlikovati u opremi, ovisno o tržištu, a naći će se u prodaji kroz 146 astonova salona u 46 zemalja svijeta.

Izvor: autonet

Chevrolet Malibu 2.0 VCDi LTZ

Gradić Malibu, na obali Kalifornije, poznat je pre svega po kilometarskim peščanim plažama i TV seriji „Čuvari plaže“, sa neodoljivim „spasiteljkama“ u jednodelnim crvenim kupaćim kostimima. No, Malibu je istovremeno i čuveni Chevroletov model, koji se nakon bezmalo pola veka iskrcao na „Stari kontinent“, nažalost bez famozne Pamele Anderson.

Kultni model 60-tih godina u SAD, Chevrolet Malibu došao je u Evropu tek nakon osam generacija! Rekli bismo tim bolje, jer su sve prethodne bile sa jakim „jenki“ akcentom, namenjene pre svega lokalnom američkom tržištu. Sadašnji sa njima ima veoma malo zajedničkih tačaka, jer osim što se proizvodi u Južnoj Koreji (ko se još ne seća bivšeg Deawoo), pokupio je praktično sve od Opel Insignije, izuzmemo li dizajn. Za razliku od nje, Malibu deluje masivnije, moćnije, sa ne toliko zaobljenim formama. Spreda dominira sada propoznatljiva maska proizvođača, sa velikom „leptir mašnom“ na grilu hladnjaka, dok je zadnji deo znatno originalniji. Već na prvi pogled, jasno je da svetlosna grupa „koketira“ sa onom kod legendarnog Camaroa, pa ukoliko hoćete i čitava stražnjica. No, Malibu je ipak samo jedna „golema“ limuzina, globalno uzevši dopadljivog izgleda i skladnih proporcija.

Njegovo ime sigurno neće ostati upisano velikim slovima u anale industrijskog dizajna, ali, postavljen na serijske naplatke od 18 cola, deluje dovoljno atraktivno, da ne kažemo privlačno. Tim bolje, jer ovaj segment je u nemilosti evropskih kupaca, izuzmemo li naravno nemačke predstavnike u premijum segmentu, gde Malibu ni u snu ne pripada. Svesni su toga u Chevroletu, te ga nazivaju i dalje pomalo pretenciozno „statusnom“ limuzinom, koja treba da se nadmeće sa „mejnstrim“ modelima, tipa Ford Mondeo, VW Passat, Peugeot 508, Renault Latitude, Mazda 6... I dalje nimalo lak zadatak, uzevši u obzir koliko su ovi napredovali, no Malibu računa pre svega na veoma dobar odnos cena/oprema, kao i generalno uzevši modernu koncepciju.

Velik, ne i prevelik
Jednom za upravljačem, pronalazimo tipičnu unutrašnjost današnjih Chevroleta, opet sa dalekom asocijaciom na Camaro, koja se ogleda u vidu četvrtastih instrumenata. Potpuno klasične koncepcije, kao i ostatak komandne table, noću zrače „ledeno“ plavom svetlošću, po ugledu na ostale modele kuće. Nema dakle većih iznenađenja, sve izgleda već viđeno. Podosta razno-raznih dugmića, srećom, dovoljno velikih (preglednih) i mudro raspoređenih.

Ispod taktilnog kolor ekrana, pronalazimo skriveni boks kao kod Orlanda, solidne zapremine, za razliku od ostalih. Pregradak za rukavice i police u vratima, nedostojni su ovako velikog vozila. Ovo bi se moglo reći i za mesta pozadi, uzevši u obzira da Malibu ima čitavih 4,87 m. To ne znači da odrasle osobe nemaju dovoljno prostora, već samo da ga pojedini konkurenati imaju još više (VW Passat, Ford Mondeo, Škoda Superb...). Naprotiv, u prtljažnik bi „’ladno" stalo nekoliko leševa, kako to već priliči stereotipima iz holivudskih filmova. Jedino nas je začudilo kako to da nema bravu u unutrašnjosti, poput pojedinih „amera2, ne bi li se iz njega pobeglo.

Sam kvalitet upotrebljenih materijala je i dalje u lakom zaostatku za navedenim konkurentima, što se odnosi i na završnu obradu. Apriori ništa strašno, progres je i te kako evidentan, mada pojedina tvrda i metalizirana plastika nema šta da traži u jednoj „statusnoj“ limuzini.

Živela mondijalizacija
„Amerikanac“, proizveden u Koreji (za evropsko tržiste), sa nemačkim motorom i šasijom, najbolji su pokazatelji u kom pravcu ide automobilska industrija. Svet je očigledno postao veliko selo, izuzmemo li nekoliko simboličnih estetskih razlika, Malibu je identičan za američko i kinesko tržište. Potpuno opravdano, jer nakon nedelju dana provedenih za upravljačem, nalazim da je sačuvan odličan odnos vozna dinamika/udobnost. Kao što smo rekli, platforma je preuzeta od Insignije, što samo po sebi mnogo govori (izabrana 2009. za auto godine).

Uprkos impozantnim dimenzijama, Malibu je iznenađujuće agilan i lak za vožnju, jednim delom i zbog relativno skromne težine od 1.635 kg. Dobro odmerena električna asistencija, daje svoj doprinos, upravo kao i sofisticirano ogibljenje. Postavljen na velikim pneumatica od 18 cola (gume dimenzija 225/45), sa snažnim i efikasnim kočnicama, Malibu je siguran u svim situacijama. Sa te strane je posve na nivou konkurenta, manje nam se svidela izolacija kabinskog prostora, posebno prilikom snažnih ubrzanja. OK, voženi 2.0 VCDi/160e ne može se pohvaliti velikom kulturom rada ni u Insigniji, mada su same karakteristike sasvim na mestu. Jeste da bi mogao biti elastičniji u najnižim obrtajima, ali kada se „zaviri“ kako treba (iznad 1.500 o/min), malo toga mu se može prebaciti.

Uostalom, nema se mnogo izbora, ovo je jedini dizel u ponudi. Pored njega, i to samo za pojedina tržišta kao što je naše, postoji i benzinski 2.4 od 167 KS. Ovaj je u paru isključivo sa šestostepenim ručnim menjačem, dok je voženi dizel predviđen i sa automatskim. Nama je zapao prvi, tim bolje, jer se pokazao preciznim i lakim sa manipulisanje. Njegovim izborom ujedno ćete uštedeti značajnih 2.000 evra, za koliko je skuplji automatski. Pored toga, perfomanse su bolje a potrošnja niža, u našem slučaju prosečna se stabilizovala na 7,4 lit. Najniža iznosi 5,2 lit, dok po gradu zna da popije dobrih 11 lit. Pomalo razočaravajuće, sve rasprostranjeniji Start&Stop sistem, nije predviđen čak ni uz doplatu.

Dva nivoa i dve cene
Da su ambicije Chevroleta na evropskom tržištu skromne, pored izbora agregata, to nam potvđuju i samo dva paketa opreme. Nazvani LT+ i LTZ, obezbeđuju više manje sve neophodno vozaču i putnicama, no bez imalo sumnje poslednji je znatno interesantniji.

Problem je što je razlika u ceni je značajna, i iznosi preko 3.000 evra! Konkretno, za 2.0 D LT+, sa aktuelnim popustom od 2.000 evra, neophodno je nekih 23.900 evra, dok LTZ košta 27.000 evra. Bez ulaženja u detalje (možete ih pronaći na sajtu Chevroleta za Srbiju), recimo da se viša cena opravdava kožnim sedištima sa električnim komandama, grejačima i memorijom za vozača, spomenutim naplacima od 18 cola (kod LT+ od 17 cola), senzorima za kišu i svetla, automatskim dvozonskim klima uređajem, performantnim Hi-Fi sistemom sa 9 zvučnika, Xenon svetlima...

Voženi je posedovao i taktilni kolor ekran od 7 inča, sa GPS navigacijom, kao i praktičnu „hands free“ karticu (startovanje motora i otključavanje vozila bez ključa). „All inclusive“! Dakle, bogato i dovoljno prestižno, pa uz to i osetno jeftinije od konkurencije. Karta na koju igra Malibu, a sa kakvim uspehom, pokazaće vreme. Jer, ciljna grupa ovog velikog Chevroleta pomalo je nedefinisana, izuzmemo li taksiste i ljubitelje limuzina sa skromnim budžetom (naravno u poređenju sa nemačkom trojkom, Audi, BMW i Mercedes), za porodične namene Orlando i Captiva, pa ukoliko hoćete i novi Cruze karavan, bolje su adaptirani.

Izvor: vrelegume

BMW Concept Series 4

Došao je i taj trenutak, da se „oprostimo“ sa BMW-om Serije 3... Naravno, reč je o kupe verziji, koja će poneti oznaku „4“.

BMW je odlučio da promeni oznake kupe i kabriolet modela Serije 3, i praktično preuzme „recept“ Serije 5, tako da dobijamo Seriju 4. Iz Minhena javljaju da novi model predstavlja vrhunac razvoja bavarske automobilske filozofije, i da u skladu s tim dobija svoju individualnu „patinu“ i karakter.

U poređenju sa aktuelnom Serijom 3, kupe Serije 4 počiva na 5 cm dužem međuosovinskom rastojanju, 4,3 cm je širi, i 1,5 cm niži. Kompletna pojava novog modela izgleda skulpturalno i elegantno, i primetne su dizajnerske smernice koje karakterišu Seriju 6. Ono što na prvi pogled privlači pažnju je atraktivno LED osvetljenje i agresivniji „anfas“, ali prava stvar, kada je dizajn u pitanju je svakako zadnji deo automobila.

Enterijer koncepta je maksimalno luksuzan, jer je gotovo svaka površina presvučena visokokvalitetnom kožom. I ovde se primećuje sličnost sa većom Serijom 6, što naravno nije loše.

Perjanica klase
Serija 3 je vodeći premijum model u klasi, i definitivno vrši najsnažniji uticaj na nju. U tom smislu, Bavarci nedvosmisleno stavljaju akcenat na kvalitet i estetske kvalitete svog modela iz D segmenta.

Sa predstavljanjem koncepta Serije 4, BMW svetu demonstrira smernice četvrte generacije sportskog kupea. Jasno je da oznaka „4“ donosi više ekskluzivnosti, i novu dimenziju u odnosu na Seriju 3, a „preimenovanjem“ se i kao model izdvaja u novom proizvodnom ciklusu. Atributi koji se ističu su pre svega estetika, dinamika i elegancija.

Nešto izmenjene dimenzije karoserije u odnosu na Seriju 3 dodatno ističu izraženiji sportski karakter jer je dobijeno da dinamici i atletskom „stavu“.

Sportska preciznost
Precizno izvedene linije definišu izvanredno izvajani „anfas“ BMW-ovog koncepta Serije 4. Nekim tradicionalniji BMW-ovi fanovi bi možda želeli izvedbu sa više uključenog minimalizma, ali u Minhenu su se odlučili za „glamur“. Srodnost sa Serijom 3 je sasvim jasna, ali je varijacija na temu, kada je koncept Serije 4 u pitanju, otišla više u „fancy“ vode.

Ipak, sem što je glamurozniji, BMW Serije 4 je i aerodinamičniji u odnosu na „trojku“. Heksagonalno LED prednje osvetljenje takođe izgleda u mnogo većoj meri „high-tech“ u poređenju sa aktuelnim okruglim rešenjem. To je takođe detalj koji će se nekim ljubiteljima BMW-a svideti, a nekima baš i ne.

Dominantan detalj, kada govorimo o prednjem delu automobila, su svakako naglašeni usisni otvori ispod farova. Dakle, moćne mašine zahtevaju više vazduha, a koncept Serije 4 to jasno pokazuje rešenjem koje nastavlja zadatu temu heksagonalne forme.

 Bočna silueta je u svojim proporcijama, linijama i površinama tipična za bavarskog proizivođača, s tim što je skulpturalnost ovoga puta nešto naglašenija. Linija krova se blago spušta ka nazad, u klasičnom kupe maniru, i kreira tečnu tranziciju ka zadnjem delu, stavljajući naglasak pre svega na sportske atribute. Dakle, forma je stanjena i izdužena, sve u službi sjajne estetike i praktične aerodinamike.

Možda najbolje izvedena sekcija, s dizajnerskog aspekta, je ona zadnja. Tema nešto izduženih formi se i tu nastavlja, sa perfektno oblikovanom zadnjom signalnom grupom. Lukovi točkova su „mišićavi“ i naglašeni, dajući kompletnoj pojavi moćan izgled. I ovde je, kao kod prednjeg dela, najdominantnija donja sekcija, odnosno karakterističan odbojnik sa perfektnom završnom obradom. Sam dizajn podseća na onaj kod usisnika vazduha napred, s tim što je ovde naglasak na širini i „muskulaturi“.

Prepoznatljiv enterijer
Unutrašnjost koncepta BMW-a Serije 4 sledi već utvrđene vrednosti uspostavljene od strane bavarskog proizvođača. One su poznata mešavina sportskog i luksuznog. Vozač je prosto „obavijen“ automobilom u poznatom BMW maniru. Pažnja se posebno obratila na ergonomiju i intuitivnost kada je u pitanju upotreba instrumentacije. Naravno, sve u korist „njegovog veličanstva vozača“.

Dinamika spoljnih linija se nastavlja i u unutrašnjosti. Površine oko prozora su jasno definisane, i zajedno sa tapacirungom vrata se preko B stuba transformišu u horizontalni „pokret“ koji povezuje prednji i zadnji deo kabine. Konture koje karakterišu zadnja sedišta čine da zadnja klupa izgleda kao da je sastavljena iz dva individualna sedišta, što dalje naglašava sportski karakter ovog kupea.

Geometriju enterijera savršeno prate visokokvalitetni materijali. Dvobojni finiš u vidu crne i „Schiaparelli“ smeđe boje dodatno naglašava igru formi u prednjem delu kabine, kao i svetlosni kontrast. Tekstura i estetika su i ovde u službi maksimalnog zadovoljenja čula putnika.

Filigranski precizno urađeni detalji karoserije svoj nastavak imaju u unutrašnjosti vozila. Brojni prisutni elementi reflektuju izuzetnu završnu obradu, a sedišta i pragovi vrata poseduju diskretno „BMW Individual“ brendiranje, čisto da se zna čija je to sve zasluga.

Tačku na „i“ što se enterijera tiče i njegove ekskluzivnosti, čini fini trim od kestenovog drveta u kombinaciji sa pažljivo odabranim materijalima visokog kvaliteta i sofisticiranim detaljima vrhunske izrade.

 Bez ikakve dileme, BMW se vredno potrudio da automobilski svet obogati sa još jednim izuzetnim automobilom. Šta reći na kraju sem da serijski model jedva čekamo na našem testu.

Izvor: vrelegume